О књизи: 2005 / Судбина је Петра Петровича Астахова водила заиста јединственом и невероватном рутом. Родом из иранског града Анзалија, детињство и младост провео је у живописном и мултинационалном Бакуу. Пошто је постао резервиста у војсци, доживео је прави шок од спектакла свог, црвеноармејског самонаметаног стрелца, кога су стрељали сопствени људи. Већ у мају 1942, у близини Харкова, био је заробљен и доживео ништа мањи шок од немачких погубљења Јевреја и комесара и од злостављања које је претходило погубљењу. У Сталагу Первомајск се пријавио као „специјалиста“ и завршио у логорима немачког источног министарства Зитенхорст и Вустрау код Берлина, што му је, наравно, спасло живот. Почетком 1945. из Рајхенауа, на Боденском језеру у јужној Немачкој, побегао је у Швајцарску и постао интерниран. По завршетку рата радио је као преводилац у совјетској репатриционој мисији у Швајцарској и Лихтенштајну. Новембра 1945. се вратио у домовину, а децембра 1945. је ухапшен и око годину дана касније, након што је прошао кроз филтрацију, осуђен по члану 58.1б на 5 година логора принудног рада, а затим, 1948. године, поново на 15 година. У фебруару 1955, после Стаљинове смрти и смањене казне, пуштен је превремено из специјалног насеља. Вратио се у Баку, а после перестројке био је принуђен да се пресели у Централну Русију – у Переслављ-Залески Сећања на Петра Астахова су двоструке вредности. Они садрже много јединствених чињеничних информација и истовремено покрећу низ филозофских и моралних питања. Његов мемоарски кредо је да прича о себи искрено и искрено..